Croatian Americans for Obama Biden 2008

Za hr­vat­ske use­lje­ni­ke u Ame­ri­ku go­di­na­ma je va­ži­lo uvje­re­nje da su oni ‘so­li­dni kon­zer­va­tiv­ci, ko­ji tra­di­ci­o­nal­no gla­su­ju za republikance’ – ka­že za Ju­tar­nji je­dan hr­vat­ski di­plo­mat u New Yorku, do­bro upu­ćen u akti­vno­sti di­ja­spo­re. No, ove go­di­ne Ame­ri­kan­ci hr­vat­skog po­dri­je­tla mo­gli bi u naj­ve­ćem bro­ju gla­so­va­ti za de­mo­kra­te: od 25 oda­bra­nih hr­vat­skih li­de­ra u SAD-u, ko­ji ima­ju utje­ca­ja u svo­jim sre­di­na­ma, već više od 20 “po­tpi­sa­lo” za Ba­ra­cka Oba­mu.
Pre­ma ri­je­či­ma Ne­na­da Bac­ha, utje­caj­nog hr­vat­skog ise­lje­ni­ka i svjet­ski po­zna­tog gla­zbe­ni­ka, ko­ji uo­či izbo­ra pre­dvo­di sku­pi­nu hr­vat­skih po­li­ti­čkih akti­vi­sta u SAD-u za Oba­mu i Jo­ea Bi­de­na, (Croatians for Oba­ma), ta se podrška mo­gla oče­ki­va­ti.
Razočarani Bushem
– Ugla­vnom je sa­mo pr­va ge­ne­ra­ci­ja imi­gra­na­ta kon­zer­va­ti­vna…, ali je za­to već dru­ga sa­svim dru­ga­či­ja – ka­že Bach u ra­zgo­vo­ru za naš list. Kao gla­vni ra­zlog za po­ja­ča­ne sim­pa­ti­je pre­ma de­mo­kra­ti­ma on ipak na­vo­di ra­zo­ča­ra­nje u Bu­she­vo pred­sje­da­va­nje.
– Osam go­di­na ovog su­sta­va je do­ve­lo ze­mlju na rub ban­kro­ta – ka­že Bach, do­da­ju­ći da bi broj Hr­va­ta s ame­ri­čkim pu­to­vni­ca­ma ko­ji bi u stu­de­nom mo­gao gla­so­va­ti za Oba­mu i Bi­de­na mo­gao bi­ti u ve­ćem sraz­mje­ru ne­go što to po­ka­zu­ju an­ke­te podrške pred­sje­dni­čkim kan­di­da­ti­ma – Vje­ro­ja­tno će više od 55 po­sto bi­ti za Oba­mu i oko 45 po­sto za McCa­i­na.
Bach na­vo­di pri­mjer Hr­vat­ske brat­ske za­je­dni­ce (Croatian Fra­ter­nal Uni­on ‡ CFU) iz Pennsylvanije, ko­ja bro­ji oko 100.000 Hr­va­ta i ko­ja je “već u naj­ve­ćem bro­ju de­mo­krat­ska”. Naj­više Hr­va­ta ži­vi oko Pitts­bur­ga. Pre­ma ri­je­či­ma Bac­ha, oko 60.000. Na­vo­di i Cle­ve­land u Ohi­ou, za ko­ji se gr­če­vi­to bo­re oba kan­di­da­ta. Pre­ma na­vo­di­ma CNN-a, “bi­tka za Ohio” će se vo­di­ti upra­vo u cle­ve­land­skom okru­gu, “gdje je naj­ve­ći broj ne­o­pre­di­je­lje­nih i ne­o­vi­snih gla­sa­ča”. U široj oko­li­ci to­ga gra­da ži­vi oko 40.000 ame­ri­čkih Hr­va­ta.
– Naši su više ne­o­vi­sni ne­go re­pu­bli­kan­ci ili de­mo­kra­ti, kao što su to i Ir­ci u ovoj ze­mlji, i to je sve­u­ku­pno ve­lik broj ka­to­li­čkih gla­so­va, po­dri­je­tlom iz isto­čne Eu­ro­pe, ko­ji u Ame­ri­ci pred­sta­vlja­ju tzv. ‘swing’ (promjenljive) gla­sa­če. Me­đu na­ma je si­gur­no oko 35 po­sto ‘Re­a­ga­no­vih demokrata’ – ka­že za Ju­tar­nji Ste­ve Ru­ka­vi­na, bivši pred­sje­dnik Na­ci­o­nal­ne fe­de­ra­ci­je ame­ri­čkih Hr­va­ta. On na­vo­di i da su mno­gi ame­ri­čki Hr­va­ti u Cle­ve­lan­du re­pu­bli­kan­ci, ali da ne zna­či da će gla­sa­ti za McCa­i­na. CNN pre­dvi­đa da bi upra­vo re­pu­bli­kan­ci u Cle­ve­lan­du s oko­li­com “mo­gli ve­ćin­ski gla­so­va­ti za Oba­mu”.

Broji se svaki glas
– Su­mnjam da će Hr­va­ti ove go­di­ne bi­ti pre­su­dni u bi­lo ko­joj dr­ža­vi, ali sva­ki glas se bro­ji – ka­že Ne­nad Bach.
Pre­ma na­vo­di­ma našeg su­go­vor­ni­ka, u SAD-u ži­vi više od tri mi­li­ju­na ame­ri­čkih Hr­va­ta, uklju­ču­ju­ći nji­ho­ve po­tom­ke, ali ni­su svi re­gi­stri­ra­ni da gla­sa­ju. Ste­ve Ru­ka­vi­na na­vo­di ma­nji broj te “oko mi­li­jun” njih ko­ji bi mo­gli gla­sa­ti. Od to­ga je “oko 600.000 onih ko­ji se osje­ća­ju kao Hr­va­ti”, jer ve­lik broj njih čak ne go­vo­ri više ni hr­vat­ski, ili vr­lo ma­lo – kao naš su­go­vor­nik.
Mišlje­nje da su Ame­ri­kan­ci hr­vat­skog po­dri­je­tla po­naj­više kon­zer­va­ti­vno opre­di­je­lje­ni te da ugla­vnom gla­su­ju za re­pu­bli­kan­ce vu­če ko­ri­je­ne od do­ba Ro­nal­da Re­a­ga­na, ka­da je za ovog ame­ri­čkog pred­sje­dni­ka gla­so­va­lo naj­više “kon­zer­va­ti­vnih de­mo­kra­ta” iz Isto­čne Eu­ro­pe, ci­je­ne­ći nje­gov an­ti­ko­mu­ni­zam.

Ne zaboravljaju Bidena
– U ame­ri­čke Hr­va­te uvu­klo se uvje­re­nje da su de­mo­kra­ti bi­li više za Ju­go­sla­vi­ju, a re­pu­bli­kan­ci za ne­o­vi­snu Hr­vat­sku – ka­že don Elis To­ma­zeo iz ka­to­li­čke mi­si­je bl. Iva­na Mer­za u newyorškom pred­gra­đu Asto­ria, do­da­ju­ći da su sa­da dru­ga vre­me­na.
Pa­stor To­ma­zeo ka­že da je on kao ka­to­li­čki sve­će­nik “spre­man sa­slušati vjer­ni­ke”, ali ne že­li di­je­li­ti sa­vje­te ka­ko će tko gla­so­va­ti jer to se “pro­ti­vi ka­no­ni­ma Cr­kve” te prin­ci­pu nje­zi­ne odvo­je­no­sti od dr­ža­ve.
O mo­ral­nim vr­li­na­ma ovo­go­dišnjih kan­di­da­ta isto ta­ko ne že­li ra­zgo­va­ra­ti.
– Ni­smo za­bo­ra­vi­li ka­ko je Joe Bi­den go­vo­rio isti­nu za vri­je­me Do­mo­vin­skog ra­ta – ka­že Ne­nad Bach, uz tvr­dnju da je de­mo­krat­ski do­pred­sje­dni­čki kan­di­dat po­naj­više dje­lo­vao da se još ovog ruj­na u Se­na­tu ra­ti­fi­ci­ra spo­ra­zum o pri­ma­nju Hr­vat­ske u NA­TO.